среда, 22. јун 2016.

Rubrika: Intervjui
Ciklus: Otvoreno
Slobodan Milenović BOBO, mladi bodibilding i fitnes šampion:

SLOBODA ČINI ČOVEKA TAKVIM DA BUDE TO ŠTO JESTE




     * Prvo smo obavili slikanje. Jer, bodibilder-fitnes sportista, postaje i foto-model: a naš sam početak saradnje, ozvaničen je nakon ovog prvog bukinga i snimanja i potpisivanjem Pristupnice za Udruženje Podium Sombor, čiji je, istovremeno, postao i jedno od zaštitnih lica, računajući sve segmente višemedijske civilne organizacije, od ovog Bloga, do veoma skorog, udruženo pokrećućim novim somborskim medijima: Portalu Podium-Press i Novom Radio Somboru - koji su već u pripremama na novoj medijskoj adresi u Somboru - Kafanici Ajnfort U Centru Grada, na glavnoj somborskoj ulici. I sve to - na obostrano zadovoljstvo: Pa eto, prvi Slobodanovi zvanični serijali fotografisanja - Na Gradskom štrandu u Somboru, a odmah potom i u najpoznatijoj, prvenstveno po takmičarskim rezultatima somborskoj privatnoj teretani, Kluba borilačkih sportova GALAKTIK, sportskog asa-borca i trenera, koji je ljubazno i sportski solidarno otvorio vrata svoje skladno uređene vežbaonice. A još dok i nije počela zvanično kupališna sezona na tom dugovečno popularnom kupalištu, kada je o Štrandu reč, najstarijem u ravangradu, za Somborce. Sva trojica, i fotograf - Petar Zambo, i naš junak iz ove priče a i ja bili smo - najverovatnije zato što je to svoj trojici prvi put zajedno u tom prilično specifičnom, osetljivom a detaljno rađenom poslu, u početku pomalo rezervisani, a kako je tročasovno prvo Slobodanovo-ili Bobino - kako mu je već ozvaničeno internacionalno ime za dalju popularnost kao i na posebnoj službenoj fejsbuk stranici koju sam uradio za njega pre objavljivanja ovog intervjua, dakle kako je snimanje odmicalo, malo po malo atmosfera tokom rada bivala je sve opuštenija. Fotografije Zambove, te nekoliko drugih iz same Slobodanove skorašnje arhive, koje prilažem uz intervju, govore koliko je Slobodan pun samopouzdanja, evo i prilikom svog prvog ozbiljnijeg bukinga, te umetničkih ideja koje su se rodile pri snimanju istovremeno, koliko je taj mladi čovek radostan jer u suštini, ima pokrića zašto, kako i sam bez lažne (i naravno, nepotrebne) skromnosti kaže, voli da se slika. Jer ima šta i da pokaže, prikaže, dokaže. A tek smo počeli. Već naredni photo-sessioni biće skroz opušteni, još prirodniji, jači i - u stilu njegovog imena, slobodniji. Intervju koji sledi - biće proširen još nakon ovog vašeg prvog čitanja, poštovani naši čitaoci, pratioci i ovog bloga, hvala vam.
                                                                    .....................

    Planirali smo da to bude baš potkraj najlepšeg meseca u godini - sreda, 25. maj 2016. Naš najnoviji gost, višedimenzionalnog medijskog Udruženja Podium Sombor, je mladi predstavnik novog talasa uspešnih bodibildera i fitnes prvaka, Slobodan Milenović. Saradnja s ovim komunkativnim i razgovetnim, prilično pismeno izražajno ubedljivim a istovremeno, sasvim mirnim/smirenim momkom vrlo brzo se pretvorila u druženje pa je i fotografu Petru Zambu, inače ni malo jednostavan posao u oblasti modelinga, bio olakšan. Wolf, kako je i postavio nadimak uz ime i prezime na svom fejsbuk nalogu, dakle mladi vrhunski sportista, iako već deset godina trenira, no mi želimo da ga afirmišemo, više nego što je do sada to bilo (i u njegovom primeru) a zahvaljujući rezultatima o kojima će biti reči u nastavku, to je već odavno zaslužio.
     Šampion na nedavnom velikom, zahtevnom i prestižnom Međunarodnom Kupu u Bačkoj Topoli. Već tradicionalno takmičarski izazovnom i jakom. Osvojio je prvo mesto, na iznenađenje mnogih, prvenstveno - mnogih iskusnijih odnosno starijih takmičara-kolega. Dakle, bodibilding, fitnes sportista, ali ne samo to, jer on ne voli isključivo pozing, u čemu je uostalom majstor "svog zanata", nego i mnogo drugo što se tiče zdravog sporta i pravilnog načina života, jeste on. Pa evo, usledilo je i prvo pitanje - Slobodane, hvala ti lepo, što si došao, stigao, odvojio vremena, od tvog čitavog napornog radnog dana, i tu si pre svega da se družimo, pa da radimo. Uz hvala ti, sigurno ne bi zbog svakog odvojio ovako vremena i iako si pretpostavljam, umoran a verovatno imaš i razloga da budeš i zadovoljan... Ovim čime smo eto danas, otpočeli našu i tvoju priču.
     - Hvala i vama što ste me pozvali, bilo mi je čast da dođem ovde, da podelim sa vama svoj uspeh, što ste naravno i popularizovali, pomogli mi da to i drugi ljudi vide - čime se bavim, šta osvajam.
      * Mi smo to jednostavno primetili, ja sam pogledao dnevna dešavanja na popularnoj društvenoj mreži i otvorilo mi se na "naslovnici" fejsbuka, da je jedan mlad momak u okolini Sombora  (inače saznah, i rođeni Somborac), te onda da potražimo ne samo iz razloga lokal-patriotizma, nego i da istražim ko je on...  onda smo tako jednostavno, došli fejsbukom u kontakt - premda to nije baš uobičajeno možda, ali u svakom slučaju korisno. Ko ti je ustvari, bio ta prva podrška u tvom radu, kako je do toga došlo?
      - Još kao mali, sa pet-šest godina sam u starim romanima, fijokama, nalazio neke časopise, o čuvenom Petru Čeliku, našem šampionu bodibildinga, koji je i sam čovek, proslavio taj sport... iz dana u dan sam nalazio te novine, koje su iz 1987. kada sam i ja rođen i to mi je dalo još povoda da te novine otvorim i vidim o čemu se tu radi. Već kada sam vremenom učio da čitam i da pišem, zanimalo me je eto, šta se tu nalazi i tako sam krenuo da sve češće čitam te novine.


       * Herukules, je li tako?
       - Tako je, Herkules čuveni, za čije izlaženje je zaslužan baš Petar Čelik, s tim da sam ja svake naredne godine, čitao sve više... - Bio si još dečačić.. (prim. aut) - pa da, kao malo dete, ne znajući šta je to ustvari, onako radoznao, došao sam do toga da taj časopis svake godine pročitam više puta, čak sam i mnoge stvari znao napamet, da bih po završetku osnovne škole, počeo da treniram sam, takođe iz pouka časopisa u kojemu se bile mnoge vežbe, kako se šta radi... učio na mnogim greškama, i, kako sam vremenom jačao, za nekih dve godine vežbanja na spravama, a koje sam napravio sam - bile pravljene od betona i tako... ručnim radom sam krenuo...
     * Kako si to pravio, radio, konstruisao tako-reći samouko, sprave?
     - Pa vidite, te sprave koje sam ja gledao gde je Petar Čelik objavio tamo u časopisu, su profesionalne sprave koje je morao pravi majstor da napravi, a ja kao dete sam pravio to recimo betonom, znači, u sredini se nalazila šipka, sa strane sam gledao da napravim betonom, da budu jednake kilaže, da ne bi bio problem tokom vežbanja... Međutim, kad sam video posle dve godine vežbanja, da sam ja već stvorio neku formu svoju, prema časopisu koji je Petar Čelik objavljivao za svoje početnike koji treniraju pet-šest meseci... godinu dana, ja sam video da to meni ide! Došao sam do toga da polako zaradim i sakupim novac da samome sebi obezbedim neke osnovne sprave, pomoću kojih bih sebe izgradio još bolje. Tako, 2006. godine sam kupio dve sprave, isto ručnog rada i ručne izrade, koje su ipak mnogo bolje bile, lakše za vežbanje i mnogo mi pomoglo da sebe izgradim kako treba... Onda, već 2007. godine, samo posle godinu dana vežbanja na tim spravama, ja izlazim prvi put na takmičenje, odradim Odžake - Gran pri Odžaci i, osvajam četvrto mesto... Iako mnogi misle da četvrto mesto nije kao zadovoljavajuće, na tom takmičenju ja sam bio veoma zadovoljan i ponosan na sebe. Već 2008. godne se opredeljujem za bodbilding... poziranje se tu radi, znači, u izgradnji tela, mišića, definicije i došao sam do toga da, me je spazio moj trener koji me je naučio prvim koracima u bodibildingu, spazio i koji mi je dao predlog da pokušamo da izađemo na to takmičenje i da vidmo da l' to meni ide. Radili smo tako mesecima, pripremali se za takmičenje, prvo moje takmičenje... priprema mi je trajala oko tri meseca, od samog proleća kad smo i počeli pa bilo je do leta, onda, uz tog čoveka, naravno Gorana Karanfilovića, koji mi je prve korake i prve poze naučio, naučio me je da jednostavno uđem u taj sport kako treba. Naučio me je šta znači simetrija tela, skladnost tela, znači mišići, da se izgradim pravilno... da budem "na sve strane" kako treba... da ne bude nigde, viška.


       * Da li je to definicija u pitanju?
       - Naravno, tu se radi o izgradnji mišića, da mišić bude skladan svom telu, znači da ne bude kontrasimetrija - moraš da budeš kompletno jednak, da ne bude ništa previše, dakle mora da bude svugde odmereno, mišića. I lepo izdefenisanih i lepo izvajanih.
       Dvehiljade osme godine, smo dobili poziv na Evro-kup u Crvenki, koji se tamo već takođe tradicionalno održava i eto rešio sam da probam i tamo, da izađemo.... trener koji me je učio osnovnim pozama, a naučio sam nešto što mi nije išlo, al' ipak smo izašli, međutim od sedam takmičara, kada se sve završilo, kada su počeli da proglašavaju pobednike. Jer bio sam proglašen za - visoko treće mesto. Međutim, par minuta posle toga, se ponovo nešto dešava, sa sudijama i... proglašavaju me potom za četvrto mesto. Naravno, ja sam opet bio zadovoljan na to sve, jer to su bili vrhunski takmičari, iz susednih država i nije to bila samo naša Srbija, pa sam posle tog takmičenja odlučio da krenem još jače i, još bolje...
      * Dobio si dodatnu motivaciju?
      - Da, dobio sam motivaciju, dobio sam želju da idem dalje, da to bude mnogo bolje i mnogo više. I, svoje greške sam pratio po fotografijama, u poziranju... tu se vide i greške, fotografija sve pokaže.
      * To je važno sve posle pregledati, je li?
      - Naravno, pošto to jako volim, i prilično sam postao zaljubljen u taj sport, pa me je i to zanimalo eto, da vidim gde sam pogrešio - šta treba ispraviti, međutim, posle tog takmičenja, usledilo je još par njih, u Sremskoj Mitrovici, tu sam bio četvrti, onda je bilo Državno prvenstvo, čuveno, u Kragujevcu, 2008. godine, tu sam osvojio treće mesto i to od nas jedanaest, a ono je bilo jako naporno za mene jer smo i kasnili, i bilo je svega tu... ali na kraju se sve odigralo u moju korist.


     Posle toga, takmičenje u Odžacima, 28. novembra iste godine, posle mog rođendana, ja sam svoju formu sačuvao, i uradio još bolje nego što je to bilo na Prvenstvu države, i tu osvajam PRVO mesto. Međutim, pošto sam dobio pre toga i poziv za vojsku, 2. decembra, posle samog takmičenja, odlazim u vojsku... Ne stižem dovoljno ni da se povratim od tog takmičenja, od tih svih napora, u pripremama. U vojsci sam tražio da dobijem teretanu, da mogu da vežbam, da nastavim sve to... i da ispunjavam svoje želje koje sam imao do tada. Ne, nisam dobio to pravo da vežbam, iako je rečeno da sam ja sportista, da se bavim ozbiljno time, i da uradim mnogo više, da ostvarim nego što do tada jesam, no nisu mi ispunili želju... ali, posle tri meseca obuke meni predlažu da krenem sa treninzima. Pošto sam, međutim, dosta počeo da gubim volju za tim, dok traje vojni rok, hteo sam da ispoštujem i njih, kolko-tolko, ali, posle vojnog roka, forma je malo opala... no posle vojske, odlučio sam da idem još jače, još bolje, tako da sam posle tog takmičenja 2008 /na 2009. opet otišao na Kup Vojvodine, u Bačkoj Topoli, gde sam osvojio drugo mesto.
     * Već si se penjao gore.. !
     - Već sam išao rano - stepenik po stepenik gore, pa sam na kraju i odlučio, pošto sam primetio kod sebe da sam mnogo jači od mnogih momaka koji treniraju i koji se bave intenzivno tim sportom, rekreativno zbog sebe, pa sam odlučio da se oprobam i u power-liftingu i benč-presu, u disciplini snage. I tu sam se pokazao jako dobro, čak i odličan... i tu sam osvajao isto prva mesta - takmičenja koja su se održavala u Bačkom Petrovcu, medalje su se nizale, ostalo je evo i puno uspomena,..


     Onda sam, 2013. bio i u vašem Somboru, na takmičenju u benč-presu, osvojio sam treće mesto, što isto mogu da kažem da sam izašao zadovoljan i iz tog grada. Kada sam došao kući, isto tako sam se, razmišljajući, vraćao na taj bodibilding, na poziranje, što sam takođe voleo, malo više nego discipline snage i taj sport power lifting i benč... 2014. i 2015. kao i dan-danas, ostao sam i dalje jednako privržen tom sportu i izlazio sam, tako, godišnje, na jedno - do dva takmičenja... kolko sam uspeo da se spremim.. 2015. godine sam bio državni prvak u benč-presu u Bačkom Petrovcu. Sa tog takmičenja, je odmah usledilo i Prvenstvo Vojvodine u Vrbasu. Tamo sam se baš pokazao jako dobro, osvojio sam drugo mesto. Imao sam veoma jaku konkurenciju, sa ljudima koji su godinama u tom sportu, tako da, moje malo neiskustvo, poredeći sa tim ljudima koji su više od dvadesetak godina i duže, aktivni takmičari, pa sam, naravno, odlučio da 2016 .bude MOJA! I, da ti ljudi koji za izašli sa mnom, u kategoriji u kojoj su me pobedili, taj čovek koji me je lično, ranije pobedio... dobio sam želju eto, da 2016. godina bude moja. Što sam naravno, ispunio. Četrnaestog maja, izlazim na Međunarodni kup u Bačkoj Topoli, sa tim takmičarima, u kategoriji do 80 kilograma, i osvajam ZLATNU medalju, čime sam sebi ispunio obećanje, svoje i drugima, porodici, drugarima, a pre svega sebi lično zaslužan za taj uspeh.

                                                                             *****

     * Slobodane, kako ustvari izgleda tvoj jedan dan, radni dan, mislim da nije ni malo lak, ni jednostavan, ukupno, računajući kada ustaješ, do onoga kad ležeš.. znači, i sa treningom, sa poslom - gde radiš, sve ono, čime ulažeš sebe..?
     - Pa recimo, u firmi u kojoj radim, u Baču, putujem...  radno vreme počinje od šest, znači ja u pet sati ustajem, pripremam sebe za posao, odlazim na posao, moj radni dan se sastoji od toga, posao - kao posao, nije nijedan posao ni malo lak, ali eto, moj se sastoji u tome da se radi o normi, koliko učinka napravite, toliko ste i plaćeni. Ja dakle, gledam sebi da ostvarim maksimum, i koliko-toliko da bolje zaradim da bih mogao da ispoštujem stvari koje mi trebaju, a koje trebaju i mojoj porodici. Od 6 do 2 recimo, ja provodim vreme u firmi, a posle posla dolazim kući, gde spremam sam sebi obroke, kao i mojima, pošto su moji roditelji... nisu sposobni da se sami o sebi staraju - eto tu sam ja, samim time što prilažem sebe u svemu tome, što se tiče ishrane, kompletne, pa sređivanje kuće, dakle odmah posle radnog vremena ide spremanje hrane, ručak, sve što se tiče ručka, a moj sport zahteva sasvim drugačiju hranu nego što, da kažem drugi ljudi jedu, koji se ne bave sportom,
       * U čemu se sastoji jedan tvoj obrok?
       - Moj jedan obrok se sastoji, recimo, sa što više... ajde da to skratim... od belog mesa, blago prokuvanog, neslanog, pa pirinča, prokuvanog u vodi isto, proceđenog i recimo, nekih 200-300 grama pojedem na taj jedan obrok, uz 400 grama belog mesa, a nekad u toku priprema pojefrm i više. Onda, krompir koji je jako dobar isto, i na njega se odnosi jednak zaključak, neprokuvan u vodi, neslan takođe...


     * I ti to sve sam dakle pripremaš!?
     - Da, sve sam pripremam, i posle tog obroka, i obroka mojih roditelja, za njih eto takođe, posebno spremam... jer je takva situacija u kojoj živim,.. posle toga, to već bude 4-5, popodne, zavisi kad, nekad i 6 sati, a moj trening počinje već u 7 - svakog dana u 7 naveče, znači ja u toku nedelje imam 5 treninga najmanje, u toku sedmice imam najviše dva dana odmora...
     Što se tiče mog treninga, on traje od nekih sat, sat-i po, intenzivnog tempa, radim toliko dobro da to mora tako da bude,,, kako ja to zovem, superserije, idemo od vežbe na vežbu, uz sasvim malo pauze. Recimo, kad je takmičenje, tu ide sasvim drugačija ishrana, kompletno - jer tu mora da se vodi računa o svemu, sokovi, zaslađivači, u hrani što imamo, pa ta so, i te začine, što se tiče jela... to sve se izbacuje, samo dolazi u obzir belo meso, nesoljeno, pirinač, a kad je reč o povrću, tu su salate razne neizbežne, redovne - zbog vitamina više, da ne bi došlo do prehlade, kao i pada imuniteta.
    To je otprilike to što se ishrane tiče, a sad, kad u tajmingu kad se približava dan takmičenja, forma se tempira samo za taj dan, pa tad često dolazi do blage dehridacije: tu se vadi iz tela, mi to zovemo "vadimo vodu" - iz svog tela, jednostavno zato, što na taj način sebe dovodimo do savršene definicije...

                                                                              ***
/Nastaviće se/







Fotografije: Petar Zambo
i privatna arhiva Slobodana Milenovića

                                                                                                               Sinša Stričević
 
   


Нема коментара:

Постави коментар