понедељак, 16. мај 2016.

Kasno popodne


Kao nekad, prođe dan
mada veče tek spušta se
a moj nemir počinje
da vrluda, sam zna gde...
Stan je tobom obasjan
i na tebe miriše sve
da l’ da pitam golube
zašto isto nije išta bez tebe.
Kasno popodne, ti i ja
opet skupa, u mislima
nek i oluja pokrene
sve iza nas što ostane.
Kasno popodne, istina -
zablista dodire i sećanja
što ne znaju da izblede
puste noći dočekane.
I sve je opet kao tad,
ko da nismo na strane dve
ma s tobom isto - ko bez tebe
jer znam da moram, moram dalje.
Kasno popodne, ti i ja
opet skupa, u mislima
nek i oluja pokrene
sve iza nas što ostane.
Kasno popodne, istina -
zablista dodire i sećanja
što ne znaju da izblede
budne noći dočekane.
Coda: Kasno popodne, tama je
večnost, za nas oboje.

Siniša Stričević, nedelja, 15. maj 2016. u 19:09

Нема коментара:

Постави коментар