понедељак, 30. мај 2016.

Intervjui – pod zajedničkim nazivom Otvoreno, u okviru Ciklusa kampanje promovisanja pozitivnih vrednosti, medijskog Udruženja Podium Sombor „Zbližavanja“: Vladislav Živanović, zamenik gradonačelnika Grada Sombora i funkcioner Srpskog pokreta obnove:

              ŽIVEĆI ŽIVOT POZITIVNO - OTVARAMO PUT DO CILJEVA



(Uvod u temu):

* Ovo je, cenjeni poštovaoci medija i pozitivne reči, prvi u serijalu intervjua pod objedinjenim nazivom „Otvoreno“ i ovaj ciklus u svojoj trajnoj kampanji "Zbližavanja", realizuje medijsko Udruženje Podium Sombor. U ovom prostoru novinarskog rada, orijentisanog kako i naziv objedinjenog Ciklusa  – Zbližavanja, simbolično na to upućuje - prevashodno vođeni opredeljenjem suštinskog izražaja građanske inicijative, biće izbliza predstavjene osobe sa javne scene, ali i građani koji nisu šire afirmisani, no koji su - svako na svoj način, junaci naših dana. Dakle, i oni, koje već do sada dobro poznajete, odgovoriće na naša pitanja iz domena svoje profesije, zvanja, zanimanja, ali isto tako bićete u prilici da prvi put saznate nešto iz njihove svakodnevice. To znači, osim informacije i aktuelnog trenutka u kojem se nalaze, žive i rade, na zanimljiv način ćemo otkriti detalje iz njihovih života, pa i intime. Beležimo ovo njihovo kako ih već poznajemo: „prvo ja“, ali istovremeno želimo da otkrivamo i ono iz drugog ugla, možda što i sami neće očekivati da ćemo ih pitati, a u to smo sasvim uvereni, da će biti iznenađeni. Kako zbog  tih pitanja koja smo pre svega spremili zbog vas, možda i zatečeni - da daju odgovore. Neko verovatno sa smeškom, neki možda ne. Neko će biti veseo, neko i malo nervozan, prilikom razgovora.
Na kraju svakog intervjua samo tako ćemo lakše utvrditi zajedničko pozitivno osećanje, bez obzira kako razgovor bude tekao. S ozbirom na to, da je naše osnovno geslo: Samo pozitivno i s osmehom! Jer ako pojedini od njih ne budu hteli da odgovore, ponovićemo im potpuno isto pitanje, kako bismo izvukli ono najtaninije iz njih. Neka od  postavljenih pitanja će biti škakljiva, ali nikada i prema nikome, uvredljiva. Pretpostavljate, da ćete ih posle ovih intervjua – detaljnije upoznati. Takođe, prepoznaćete ličnosti koje to zaista jesu a do sada ste ih možda samo sretali na ulici ili do sada niste ni čuli za njih, te smo sigurni da su zaslužili svoju prvu pravu afirmaciju ili mogućnost javno i jasno da kažu na otvorenoj sceni života to što imaju a za šta do sada nisu imali priliku. i to ćemo takođe uraditi zbog vas, jednako kao i za njih. Jer svaki prolaznik vremena u kojem svi zajedno kročimo na ovom istom podijumu života, to zaslužuje. Svako – na svoj način. Trudićemo se, da jedna od naših ideja vodilja bude spontanost. I tako uz informaciju – jer to je ipak ono što se mora, dobićete i zanimljivost, ono što se može.
                                                                         ...

Prvi sagovornik u ciklusu intervjua Udruženja Podium Sombor - „Zbližavanja“, je Vladislav Živanović, u dosadašnjem sazivu lokalne samouprave Grada Sombora zamenik gradonačelnika i visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove. Sledi širi intervju kako smo obećali nakon prethodne najave ovom razgovoru, koja je osvojila natprosečnu čitanost.                                                                                  
      

Petak, 21. maj 2016, kabinet Vladislava Živanovića, koji nas je dočekao onako kako smo ga do sada i upoznali – vedar, nasmejan, pozitivan, u tačno zakazano vreme, 9 ujutru, ekipu ovom prilikom trojnu, koleginicu-saradnicu Natašu Merei, fotoreportera Đorđa Radeva (Foto centar Sombor, firmi kojoj se posebno zahvaljujemo) i mene... Zašto je „kocka pala“ da baš Živanović bude prvi na ovoj listi sagovornika, među brojnim budućim osobama iz javnog života ali isto tako i onih običnih svakodnevnih ljudi, odgovore ćete pronaći u samom čitanju intervjua u kojem se on građanima obraća u maniru, otvoreno i bez okolišanja, tipa - „jedan na jedan“.

                                                                ... ... ...

* Otkud gospodine Živanoviću, izvlačite taj večiti osmeh na licu, bilo šta da radite?
            - Jednostavno, iz života. Iz radosti, što imam tu privilegiju da živim život i što pogotovo mogu da upoznajem brojne ljude, radim dobre stvari za svoj grad ako govorimo o funkciji, inače po prirodi sam vesela osoba, onaj ko me poznaje zna da sam uvek bio nasmejan, raspoložen, vedar, tako mi ostalo - tako sam rastao, to se nosi iz porodice. To se nosi vaspitanjem, iz okruženja u kojem stasavate, moje je bilo takvo, veselo...

* Zar Vi nemate problema?
- Problema imamo svi, ali ako se fokusiram na probleme onda život nema smisla ali, biću možda kratak, možda najkraći odgovor - ako ste gledali emisiju o Lazaru, onda ne znam koji ja problem imam...

* Biti zamenik. Nekome ili nečega, nije li to pomalo pežorativna reč, pa čak i nespretna u srpskom jeziku za jednog funkcionera, koji je u samom čelu lokalne samouprave, ako već smislioci naziva ili imena u postavljanju funkcionera nisu umeli drugačije da formulišu reč, dakle funkciju pod imenom: zamenik?
- Ne, nisam se ni opterećivao time da li je ona nespretno smišljena ili nije, ne bih stvarno znao da odgovorim na to pitanje, nemam ni neki stav, ali u svakom slučaju, ovlašćenja zamenika su ista skoro kao obnašanje funkcije gradonačelnika i imaju prosto neki svoj smisao, svoje zašto, jer akogradonačelnik nije tu, često je odsutan, zbog obaveza koje mu nameće posao, onda neko mora da radi taj isti posao koji on obavlja, mora da ostane ovde... vi ste faktički i kao gradonačelnik i kao zamenik, dvadeset četiri sata u permanenciji, vi ste dakle u obavezi da služite svom gradu, svojim sugrađanima.

     



* Nije li u Sombori bilo sve češće situacije da je zamenik gradonačelnika igrao  ustvari ulogu prvog čoveka grada?
- Pa možda to tako nekom deluje sa strane, možda... ljudi su često onako malo i  ajde da kažem, vole da predstave stvari takvim kakve nisu, zato što im možda tako odgovara, ne bih se složio s tim, gradonačelnik je radio svoj posao, imao je dosta obaveza, imali smo samo dve godine mandata, kolko se ko u tome snašao, vidi se naravno i po rezultatima, ali u svakom slučaju mi smo dobro delili posao i dobro sarađivali, gradonačelnik i ja, ja sam ponosan na ove dve godine koje su iza nas.

* Zašto ste najviše ponosni?
- Ponosan sam pre svega što mislim da sam uložio sav svoj trud, svoje znanje, svoj maksimum, svoju energiju, taj svoj osmeh i neku harizmu, ili sve ono što znam i uključio još veliki broj ljudi i iz politike i izvan politike u rad lokalne samouprave i stavio ih negde u funkciju grada. Trudio sam se da i ja i lokalna samouprava prepoznamo potencijale grada, sve ono što vredi, one ljude kao što je i NVO Podium, znači ljude koji imaju dobre ideje, jer nije sva ideja u politici, nije sve znanje u politici, štaviše, znanje je negde izvan toga, politika je ta koja treba da ima jasnu viziju, da prepozna taj kvalitet, to znanje, te potencijale i da to koristi u svrhu razvoja onoga čime se baviš i šta pokrivate.

               -  Iz poriva bunta pravo na javnu političku scenu -
           
* Rođeni ste 22. januara 1974. godine u Somboru, u znaku vodolije, igrom slučaja isti smo horoskopski znak pa verujem u Vašu svestranost, kako astrolozi obično kažu za vodolije. Koliko vam ta svestranost – ako je imate, koristi u svakodnevnom radu i životu, a koliko vam smeta?
            - Ne smeta mi uopšte.

            * Kratko i jasno?
            - Kratko i jasno (osmeh), ne smeta, štaviše volim što jednostavnije, sve čega se dohvatim prosto nekako ide. Da valjda smo mi vodolije takve, ne bavim se horoskopom (opet smeh), ali..
             
            * Ali ima istine... ?
            - Pa ima, ima nas, ima nas na sve strane... nas vodolije eto...

            * Vratimo se još politici, s obzirom na Vaše opredeljenje – prema političkom angažovanju. Nakon završene osnovne i Srednje ugostiteljske škole, nastavili ste obrazovanje i završili Visoku ekonomsku školu strukovnih studija i stekli zvanje strukovnog ekonomiste. Zašto ste se onda okrenuli politici?
            - Pa politika je došla iz nekog prostog bunta, jednostavno potrebe, da neke stvari koje mi se do nisu dopadale u društvu da, osetio sam neki poriv, to je negde krenulo od vremena Slobodana Miloševića, kad jednostavno nisam mogao da prihvatim takav način funkcionisanja, takav sistem vrednosti, pa se u meni tako rodio bunt. Potom se dogodilo ubistvo premijera kad sam poprilično bio potrešen zbog toga što sam shvatio da je to možda prekretnica u nekom razvoju Srbije, zaista se kasnije pokazalo da je to faktički tako, da umesto da pobedi jedna progresivna pobedila je jedna retrogradna snaga u ovoj državi i kasnije, neke naredne tri godine kad sam još stasavao, taj bunt je u meni jačao, pa sam se 2006. godine faktički i uključio aktivno u politiku, iskreno to je bilo kroz Liberalno-demokratsku partiju, tu sam negde prepoznao sebe, u tim idejama, ali je vrlo brzo kad sam malo uvideo kako stvar funkcioniše iznutra, malo se i razočarao u samu organizaciju stranke i sistem vrednosti koji je u njoj jednostavno postojao te mislim da i dan danas postoji a to je, da je tu: „one man show“ – jedan čovek sve, i to mi se prosto nije dopalo. Onda sam kasnije se okrenuo ljudima mojim sugrađanima koje poznajem od ranije, a to je pre svega gospodin Žika Gojković kojeg znam više od trideset godina i vrlo teško sam se prelomio da pređem iz jedne u drugu političku stranku, ali to nije bilo zbog funkcije, to nije bilo zbog nikakve opcije jer ja od 2008. godine evo do 2014. godine sam obavaljao veliku u politici dok smo bili i u opoziciju...


* Čime uopšte nite bili opterećeni?
            - Ne, apsolutno, imao sam neki svoj cilj i želeo sam da okupim dobre ljude u stranci, da ojačam tu infrastrukturu stranačku i da ... jedna filozofija ostaje, da sistem vrednosti koji se politikom nameće, gradite unutar stranke i prema vrednostima naspram društvu. Mislim da sam u nekoj meri u tome i uspeo zajedno sa svojim prijateljima iz stranke i da smo jednostavno drugačiji od ostalih u Somboru i da smo okupili stvarno kvalitetan broj ljudi. Meni je žao zbog mnogih mojih kolega u politici koji su prosto bacili ljagu na politiku, mnogi ozbiljni ljudi, sposobni, neće danas da uđu u politiku smatrajući je prljavom. No, na meni je da se trudim da te stvari menjam, ja to radim iz dana u dan.

            * I opet je to jedan dodatni napor, zar ne?
            - Napor i obaveza.... jer ne možemo da ne kažemo da s ovim što sam ja dobio od politike i dobio priliku da kažem, na upravljanje Grad Sombor na neki način da obnašam ovu funkciju koju obnašam ona jednostavno daje i određene privilegije, meni lično, jer omogućava mi da imam solidno rešeno egzistencijalno pitanje, ali to onda ne može da prođe bez ozbiljnog i adekvatno kvalitetnog rada, to je prosto moja obaveza – ja to tako doživljavam.

            * Dakle, radno vreme, za Vas, konkretno?
            - Ne, ono postoji, kao i svuda, ali za mene ne postoji. Znači, postoje uvek obaveze, postoje uvek ljudi koji imaju neki problem, postoji problem u gradu koji se mora hitno rešiti, postoje onda lepe stvari, postoje... uvek postoje obaveze. Već sam rekao u početku, dvadeset četiri sata permanencija, ali to je ugovorom tako shvatam obavezno, ja se trudim da to tako funkcioniše...

            * Ugovor sa – samim sobom?
            - Da, ugovor sa samim sobom, moglo bi se tako reći.
           
                            - Obrazovane i mlade Somborce vraćati u Sombor  -

* Često ste u priličnom tempu. U toj Vašoj svakodnevnoj trci, najviše vremena i prostora posvećujete mladima. Koliko su mladi Sombora - snaga Sombora i koliko bi još trebalo uraditi da ih više zadržimo u ovoj sredini?
            - Pa oni su snaga svugde, definitivno, bez mladih ljudi, bez obrazovanih ljudi, bez znanja ne možemo očekivati nikakav progres, nikakav prosperitet. Ono što u Somboru nije rešeno, a mnogo, mnogo stvari nije rešeno, je po pitanju mladih i to pitanje ostaje osnovno: kako zadržati mlade u Somboru, da bismo počeli sa nekom pričom, pa ajde da im ponudimo neku priču da se obrazuju u svom gradu, znači kroz stvaranje integrisanog Univeziteta. Lično sam okupio pre šest ili sedam meseci, arhitekte iz prostora bivše Jugoslavije, bilo je tu nekoliko dekana i profesora fakulteta Zagreba, Banjaluke, Osijeka, Beograda, Novog Sada, pa su nakon toga studenti novosadskog fakulteta došli u Sombor na završnu godinu master studija i radili su na temu našeg Venca svoje radove i prezentovali ih potom i roku of petnaest dana i, svi su oni stavili u fokus mlade ljude, obrazovanje i sve ono što je potrebno da bi se mladi ljudi u Somboru zadržali.
 Mi dajemo stipendije kao Grad određenom broju studenata ali lično mi se ne dopada način na koji mi to kao Grad radimo zato što – ne radimo planski, ne vidim da te kadrove koje finansiramo isforsiramo, ne pronalazimo im potrebna radna mesta, ne vraćamo ih sa tim znanjem koje su stekli na fakultetu u Sombor, kako bi to svoje znanje stavili u funkciju grada, nego ih puštamo da kao većina naših mladih obrazovanih ljudi odlaze iz Sombora. Oni koji znaju da ih ne vežemo sada s nekim ugovorom neće se ni vratiti u Sombor. Smisao je u tome da kada završe studije, vrate se u Sombor zbog onog što je Sombor  u njih uložio i da oni svoje to znanje, vrate u Sombor.  
           
* U jednoj složenoj rečeni, šta je ono osobeno što biste izdvojili u ostvarenjima lokalnog Srpskog pokreta obnove u kojem ste obavljali više vodećih funkcija i to činite i dalje?
- Podvlačim, promena sistema vrednosti, smatram da je osnovna stvar da moramo da se suštinski menjamo u društvu - ovde konkretno radimo na svemu onome što je promocija, što je prezentacija Sombora, svuda gde god se to može, jer Sombor je najlepši, najbolji, najperspektivniji, najdivniji grad, grad u kojeg treba dolaziti, a ne odlaziti.

            * Koliko smatrate da je personalni rad bitan i uticaj jakog pojedinca na opšte dobro, a koliko je važna kolektivna atsmofera?
            - Uvek sam za timski rad, iako samtram da u toj hijerarhiji mora da se zna ko koje mesto zauzima, šta su mu prava a šta obaveze. Iz ispunjenih obaveza proizilaze prava i to je jednostavno jedan sistem koji svuda postoji, a ovde nažalost još uvek nije na tom nivou, zato stalno insistiram na, pogotovo u javnom sektoru, znači gde radim, na uvođenju standarda kako bi to bilo mnogo preciznije definisano, kako bi bilo efikasnije. Pojedinac – da, rekao sam u kom smislu, ali tim, bez tima nema ništa. Ne može jedan čovek da uradi ono što može jedan tim.

                                                                  ###

            /U toku našeg razgovora, u kancelariju kabineta Vladislava Živanovića, tiho je, nekako skromno-pomalo sramežljivo, kucajući ušao jedan momak, primetili smo da kao „na prstima“ u prenosnom značenju rečeno, izlazi-ulazi.. ohrabrismo ga da se ne „stidi“ ako mu gospodin Živanović nešto treba... /
            - To je moj sin... (osmeh kod Živanovića), Vasilije, stariji naslednik, petnaest mu je godina, gimnazijalac, bavi se odbojkom...
            * Pitasmo onda i Vasilija: Da li tata od tebe nekad traži savet?
            - Hmm, slabo... /A ti od tate? – Savet za sport, eto... – odgovori nam kratko Vasilije.. pa iskoristimo „neslužbeni“ susret oca i sina, za još malko potpitanja:
            * Koja je vaša najčešća zajednička rečenica i ona neka tajna... /Živanović duhovito prekida: - Nećemo, nećemo tajne... hehhe /A moramo – upadoh, ja sam rekao da ću nešto i provocirati.. /zajednički spontani smeh/... – Kad si se šišao? /pita tata sina kao da „skreće“ temu / - hej pa ajde da se slikamo zajedno, još opuštenije...
Znaš šta (preobraća mi se opet, Živanović-senior), navikao sam da odgovaram na ona ozbiljna pitanja, pitanja u vezi sa politikom... a za slikanje evo, ne meni je toplo... a šta, da se skinem... – pa što, gleda nas ceo svet na youtube, čita nas i gleda fotografije i ovde na internetu, na blogu /moja ponovna upadica, prim.aut/, onda je usledio „međuodgovor“ - za put za Mohač, sutradan, 21. maja pa opet sad ja, stidljivo upitah – pošto smo mi /Udruženje Podim Sombor/ - neprofitna organizacija, pa.. nemamo... – A ne, ne, idu dva kombija za vas, to je rešeno, gotovo /stavlja tačku na defitnitivni već ranije ustanovljeni dogovor koji je i povodom ove prilike, ispoštovao/.

  - Republički izbori nisu bili potrebni i uticali su na rezultat lokalnih -

            * U ovoj priči o svakodnevici života, rada, politike i možemo reći, kada si ti Vlado u pitanju /evo pređosmo i u zvaničnom – a kako je dakle maločas i sam Živanović primetio istovremeno neformalnom razgovoru koji osim naravno, ponavaljam i zbog ovog prelaza „na ti“, dakle te osnovno potrebne informacije koju svaki novinarski žanr pa i intervju zahteva, želimo da izvučemo i deo zanimljivosti, anegdota, nadasve života, što kako i sam reče sagovornik baš nije navikao u susretima sa novinarima. Zato mu ovaj način, priznaje, konačno više „leži“, dakle./nastavljam naš razgovor „na ti“ kako se uostalom i u dnenom susretu međusobno ophodimo/, kada si ti Vlado u pitanju, u tonu sveukupnog društvenog i javnog života: Koje bi tri svoje tačke izdvojio, a koje smatraš najvećim uspesima u proteklih osam godina koliko si aktivno u politici i, koje su to tri tačke koje želiš da popraviš?
            - Pa, pre svega uspeh ću meriti najviše kroz rad na ovoj funkciji zamenika gradonačelnika – to je najmerljivije, dakle formiranje Dunavsko-panonske mikro regije za koje mislim da je perspektiva, jeste svakako nešto na šta sam ponosan posebno, formiranje turističke regije konkretno, to je druga stvar ajd’ stavimo to pod jedan, ono što rekoh da radim na popularizaciji grada Sombora kao svakako drugi grad koji je radio legat, svoj legat je dobio putem saradnje sa Fondacijom „Srpski legat“, naravno kao promocija našeg grada i jednostavno sam nametnuo temu – Sombor: evropska prestonica kulture. Za to se vredi boriti jer te potencijale imamo i - snimanje holivudsko-srpske produkcije filma „Povratak“ koji će biti evo sad, saznao sam ovih dana, najverovatnije u devetom mesecu u Somboru pretpremijera, premijera u Sava Centru, i vidim da su najavljeni već na Festivalu u Montrealu. Tamo će grad Sombor biti promovisan, naravno kao glavni pokrovitelj filma, gde ćemo imati priliku... na svim tim festivalima gde se bude dešavalo, prezentovati grad, pojaviti se, ostvariti sjajne kontakte, tako da mislim da su to eto neke stvari kojih ima mnogo a evo ovo je ona ključna ...
A šta bih popravio? Pa možda da, nekom će zvučati verovatno ovako... da se ne dajem toliko, jednostavno možda u ovom vremenu, pogotovo fukcija koju obavljam da treba da ima neki širi kontekst, neku veću širinu, da se bavim opštim interesom, a ne rešavanjem pitanja pojedinaca bez obzira koliko i tu puno vremena potrošim a moram reći da sam često od strane ljudi i razočarao se, zato što su ljudi dolazili sa raznim problemima, a kasnije kada smo pokušali da ih rešimo shvatio sam da su ustvari problem u njima samima, napravili su ga - a onda su došli da se žale na to što su predstavljajući to meni kao da je to neko njima počinio problem ili se o njih ogrešio. Tu sam izgubio mnogo vremena, možda je bilo pametnije drugačije... a dobro to su te prve dve godine, prva iskustva i sada će se naravno, ako ponovo budem obavljao ovu funkciju, svakako promeniti neke stvari. Drugo, ne znam, trudio sam se od kad sam ušao u politiku da kažem, okupljam dobre ljude, trudio sam se da maksimalno dostojno ostanem isti, ono što sam bio pre, i pre funkcije, i pre politike, nisam dozvolio da me ona promeni, mislim da sam uspeo u tome, i štaviše, više sam obraćao pažnju prema ljudima, stavljao sam se u funkciju građana i trudio sam se da maksimalno, ni na koji način ne povredim nijednog čoveka oko sebe. Možda sam nekad to nesvesno učinio, ne znam, ali sam se stvarno trudio da budem ono što jesam, da budem čovek prema svima i da budem isti. To ulaže mnogo vremena, možda to ne bi trebalo tako jer onda gubim vreme za one stvari koje su možda bitnije, koje su u opisu posla koji treba da radim.


* Prošli du izbori evo 2016, hvala Bogu (zajednički smeh na ovu moju opasku), redovni lokalni i pokrajinski i vanredni parlamentarni republički izbori. Da li po tebi, ovi treći pobrojani, republički izbori, da li su oni uopšte bili potrebni?
            - Ne. Apsolutno nisu bili potrebni i nekako mi je to poremetilo čitav ovaj izborni proces. Ne mogu i nikad neću prihvatiti - moja stranka to i kroz progamska načela ističe i ponavlja da lokalni izbori moraju biti odvojeni, da bi se poštovao potpuno jedan demokratski proces, međutim zadnjih, ja sad ne znam napamet koliko je to godina, da ne kažem od samog uvođenja višestranačja, sve stranke koje su na vlasti, velike sranke, koristeći poluge i medija i sve ono što imaju, jednostavno nameću taj sistem u kojem se svi izbori odjednom dešavaju u isto vreme, na svim nivoima, pokušavajući tako sa pozicije lidera da spuste i prenesu rezultat i na nivo pokrajine, na nivo lokala. I onda obično na lokalu dobijemo isti rezultat kao na republici inače bio bi svakako drugačiji, ja bih se složio odmah sa direktnim izborom za gradončalenika.
           
* Neposrednim putem dakle, što je do sada bilo samo jednom od uvođenja višestranačja?
            - Apsolutno, apsolutno. To je potpuno najbolja stvar, sa mnogo širim ovlašćenjima kojima bi gradonačlenik mogao da donosi brojne odluke i da budemo efikasniji, brži i da jednostavno on odgovara za rad lokalne samouprave, jer to bi bilo puno funkcionlanije i bolje, da se bira – da se ide „na čoveka“, a ne da se ide na stranku.

- U Somboru su se desila mnoga izborna iznenađenja, ponosan sam na rezultat moje stranke -
           
* Da li su rezultati po tebi, na sva tri nivoa sada bili očekivani ili su iznenađenje?
            - Pa može se reći, da su bili očekivani... i da... /A u Somboru? – upadoh s potpitanjem/ - Pa možda u Somboru nisam očekivao, iskren da budem, ovako.. da će biti baš, ovaj, takav odnos snaga i rezultata. Neki su me iznenadili da su u širokim koalicijama /Koji neki i, ko je iznenađenje u Somboru? - Pa recimo, Liga socijaldemokrata Vojvodine, bez obzira što ima jedno uporište u Somboru za koje sam mislio da će ipak uspeti da... onda imate jednu, hmm kako bih to nazvao, koaliciju gde ipak su na čelo stavili Rajka Miranovića koji ima jedan dobar rejting u gradu Somboru ali Rajko jednostavno nije uspeo da .. da nisu uspeli da prođu, to je koalicija četiri stranke i udruženja, pa imali ste Demokratsku stranku, koja je sa, čak šest koalicionih partnera osvojila nekih šest posto glasova - otprilike kao i Srpski pokret obnove sam, a samostalno Demokratska stranka samo dva odbornika. Zato sam ponosan na rezultat moje stranke jer smo samostalno, bez ijednog koalicionog partnera, bez ijednog iz nevladinog sektora, da smo sami, kao mi, SPO, osvojili dve hiljade i bliže petsto i nešto glasova, znači oko šest posto. Imali smo i u prethodnom sazivu a i sada ostajemo sa četiri odbornika, s tim što je u međuvremenu u našu odborničku grupu prešao jedan odbornik.
           
* Kako okarakterisati prelaske uopšte iz jedne stranke u drugu opciju, po tvom mišljenju, koliko to u izbornom procesnom sistemu Srbije uopšte treba menjati jer se nameće pitanje suštine odbornika – kao vlasnika svog mandata koji na taj način dovede u pat-poziciju stranku ili udruženje koje ga je zapravo kandidovalo?
            - Pa iskren da budem, vi se borite za jednu ideju, sve bih razumeo da neko pređe iz stranke u stranku, ali tek onda kada prođe izborni ciklus. Otvoreno govorim, imate jednu ideju koju ste proklamovali građanima i četiri godine dobili mandat za poverenje za to što ste se borili, za to što treba da uradite, i onda na pola mandata ili u nekom određenom periodu pa čak i posle izbora, odmah napustite tu ideju, ne stranku, već ideju, odlazite u neku drugu stranku koja nema veze sa onim što ste govorili.. za mene to, nekako, prosto jeste neprihvatljivo, nešto treba menjati sigurno u tom izbornom sistemu i bilo bi dobro da ako je to moguće budu izbegnute takve stvari, pokušati sprečiti tu pojavu. Trebalo bi uopšte da se čitav izborni sistem menja, od načina izbora narodnih poslanika do lokala. Srpski pokret obnove to vidi drugačije, ja lično - još u svojoj stranci nisam dostavio neke izmene statuta i tog programskog dela stranke i mislim da je potrebno da se Srpski pokret obnove reformiše u svakom pogledu, a da bi čak u Srbiji i neki dvodomni parlamentarni sistem, imao smisla. S tim da bi se jedan od ta dva doma birao i formirao s obzirom na broj opština - svaka opština da bude zastupljena i da se ide na ime i prezime, da se participira personalno.

            * Posle čak više od mesec dana od izbora, u Somboru još nije konstituisana nova lokalna vlast. S obzirom da ste do sada participirali u lokalu u vlasti sa vodećim SNS-som, vlast ili opozicija: SPO u lokalu, gdr ubuduće?
            - Pa ovako, imamo koalicioni sporazum na republičkom nivou gde funkcioniše odlično, podržavamo ih pre svega... ne možete sve, jednostavno nismo stranka koja može da nameće, meni je žao što nije tako jer Srpski pokret obnove je u Srbiji kažnjen kao da je upravljao državom, a nikada nije upravljao džravom a doživeo je – da je kažnjen od naroda kao da je on devedesetih vodio Srbiju, zatim isto tako kažnjen kao da je vodio Srbiju i posle 5. oktobra, Srpski pokret obnove nikada nije bio stožer..

        - Vuk je nekome smetao, nije bio podoban, na Vuka sam posebno ponosan -

* Zašto misliš da je SPO kažnjen?
            - Mislim da je kažnjen zbog svojih programskih načela, pre svega zbog toga što nikada nismo oćutali, govorili smo uvek istinu, sećate se kad god smo pomenuli otvaranje dosijea, kad god smo pomenuli otvaranje nekih škakljivih tema kao što je recimo Zakon o poreklu imovine, dešavalo se u jednom momentu kod podnošenja predloga takvog zakona da nas napusti trinaest poslanika u republičkom parlamentu. /Nije malo! – Nije malo, apsolutno nije malo i jednostavno uz sve te medijske blokade koje je Srpski pokret obnove imao, siguran sam da je ne bez razloga doživeo tu kaznu, a stasalo je od 2000. godine naovamo šesnaest novih generacija – koliko sam čuo pre neki dan, šezdeset hiljada dece se rodi godišnje u Srbiji, pa vi pomnožite tu brojku koliko je novih generacija koje ne znaju šta je bio Srpski pokret obnove devedesetih godina.. pamtimo ga ovako samo urušenog posle 5. oktobra i jednostavno, kroz ono kroz medije što možete da pročitate da je Vuk Drašković kako pišu izdajnik i da je potpisao neki sporazum o pridruživanju sa NATO paktom i takve stvari, da je Vuk Drašković najveći izdajnik u ovoj državi i zbog toga jednostavno SPO plaća neku visoku cenu prosto, nismo miljenici.

 * Da li zato i sam predsednik stranke Drašković, na neki način, možda taktički, povukao?
            - Jeste, on je umoran, u suštini on ima i godina, ja postavljam pitanje svakome, da doživite to kao on na vas, tri puta atentan, samo saznanje, da vas neko pokuša ubiti, da ne kažem da u svom stanu nađete dokaz, kao tada 2004. godine i da shvatite da ste dvadeset godina bili prisluškivani, od strane tajnih i drugih službi i to su strašne stvari od kojih ja verujem, čovek i ostari pre vremena. S druge strane posvetio se pisanju, onome što najbolje radi i na šta sam ja ponosan da je predsednik moje stranke neko ko ima iza sebe neko delo, koje će ostati večno - za razliku od većine lidera drugih stranaka, Vuk Drašković je jedan od najčitanijih pisaca i preko dva miliona prodatih knjiga je u njegovoj biografiji, to je nešto. I on može na to biti ponosan. Siguran sam da su programska načela Srpskog pokreta obnove najbolja programska načela u državi a žao mi je što ih nikad do kraja nije sproveo, jednostavno da svaka vlast koja dođe, samo malo uzme od Srpskog pokreta obnove – neki deo programa, i delimično sprovede, bila bi uspešnija. Da je Srpski pokret obnove nekim slučajem posle 5. oktobra bio deo one koalicije, siguran sam da bi danas i Zoran Đinđić bio živ i da bi Srbija danas drugačije izgledala.

            * A  generalno, Vuk je uostalom i, prvi bio jasni i, javni direktni oponent Miloševićevoj vlasti koju je mogao da  porazi?
            - Sad ga krive da je možda mogao da nije odustao, što apsolutno nije tačno, takve su bile okolnosti prosto, znamo šta se desilo i 9. marta, bilo je i žrtava... /Da li je narod, toliko „kratkog“ pamćenja? – Prosto ne možete od obilja informacija da „živite“... ja zaboravim šta je bilo juče, ja koji se bavim ovim poslom, prosto ne možete da uz mnoštvo informacija koje imate što u razgovoru s ljudima, što kroz medije, što kroz internet i sve ostalo, jednostavno ne možete... s druge strane, imate vrlo jake medije, imate ljude koji to prate a koji veruju medijima i možda i nezainteresovani deo biračkog tela, mlade ljude koje to možda i ne zanima... To je posebna tema... žao mi je, mislim da Vuk jeste neko ko svakako drugačije i bolje zaslužuje a sigurno je da će i do kraja biti tu gde jeste ili možda i počasni predsednik, svakako će ostati uz svoju stranku. No definitivno sam ponosan na to što je on uradio u periodu iza sebe, što je uradio za stranku, i u svakom slučaju ne smatram da je niti on, ni Srpski pokret obnove „krivac“ za ovo što se Srbiji dešava i što je situacija danas ovakva. /Misliš, da je bio, najisturenija ličnost u tom prelomnom trenutku? – Jeste. Pa je l’ formirao DOS? A onda, posle toga, naravno, ne kažem da je to bila odluka, ali jednosavno su neki smatrali da nije potreban, videli ste dakle da je bio i atentat, pokušaj atentata u Budvi, sve je bilo u cilju toga da se on skloni i očigledno da se postavi neko ko će nekome biti podoban, da bi se kasnije taj podoban neko, vrlo brzo vratio na političku scenu a vidite evo kako danas sve to izgleda.

                                                               ***

            /Ovo je priča dragi naši, sa Vladislavom Živanovićem, u dosadašnjem sazivu zamenikom gradonačelnika Grada Sombora, videćemo šta će i kako nadalje biti. Ovo je priča o Vladi, o Srpskom pokretu obnove, njegovim saradnicima u radu, ali mi želimo da onako kako ga znamo, Vlada bude još opušteniji. U tom svetlu zato ćemo postaviti i pojedina pitanja koja prevazilaze samo radnu atmosferu/.

            * Za razliku od ostalih političara, što sam već i rekao javno a sada ponavljam, deluješ drugačije, nekonvencionalno, radeći kako se to kaže na sebi svojstven način, „sam na sebi“, odskočio si. Je li ti to još neko rekao i koji je recept u tom tvom modelu ponašanja?
            - Pa stvar je u tome da treba ostati iskren... /Prekidam, što sam u ovom razgovoru činio retko: - Da li je to možda - do tvog oblačenja ili, je nešto treće u „modi“?/ - Preneti sebe u ono što radiš. U tome je stvar.Jednostavno, ako sam takav biran, kolege su me moje predložile iz stranke kao takvog znači oni koji me poznaju, smatrajući da je to neki moj kvalitet, a ja bih opet izgubio na tome ako bih se u međuvremenu ne znam zašto, promenio. Prosto, to sam ja, ne smatram da treba sada kada dođete na funkciju, stalno da nosite odelo, ono što, kako se kaže, „japi“, uzmete aktovku i štetate gradom, tipa „tašna-mašna“, nego smo svi zajedno kao stranka, radimo svako na svojoj funkciji... Opet kažem, ponosan sam, na ove dve godine mandata, što su kadrovi u Srpskom pokretu obnove napravili, jer sve ustanove, institucije, javna preduzeća, pozicije koje smo imali, smo vrlo vešto i kvalitetno radili i svuda smo napravili iskorake i pomake napred.


* Koji susret sa poznatom ličnošću je bio poseban, da li je to bio možda neki političar ili neka druga javna ličnost?
- Pa možda glumci ovi čuveni što su bili, američki, Džon Sevidž, Majkl Pare, Kanađanin Nik Mankuzo na snimanju filma „Povratak“ u Somboru... ali bilo ih je puno, poznanstava, muzičari Đule Van Gog, Željko Vasić, da ne nabrajam... stvarno, plejada dobrih ljudi, pa ajd’ da kažem i političara, iz Osijeka, naravno, Republika Hrvatska, ljudi sa kojima sam sarađivao dosta i posle sam uspeo da napravim taj dobar spoj Sombora i Osijeka, da vratim tu nekadašnju dobru saradnju gde sada Osijek i Sombor komuniciraju na regionalnom nivou i u raznim oblastima sarađujemo, po pitanju projekata prekogranične saradnje, razmene kulturnih, sportskih i drugih događaja, pa eto mislim da je to jedno od najvećih bogatstava ustvari, ta poznanstva koja sam stekao i te kontakte i pre svega ljude.

* A koliko smatraš važnim ulogu velikog-malog čoveka u vremenu u kojem smo savremenici?
- Pa naravno svako od nas ima ulogu u društvu, svi smo mi deo jednog sistema i samo je pitanje – meni je žao što mnogi ljudi jesu spremni da kritikuju pre nego da rade, pa opet mogu da im kažem - uzmite pa uradite posao, nemojte samo zamerati drugome što radi, svako ko radi napravi grešku. Ono osnovno pitanje, da li namerno grešiš, ili grešiš kroz rad što se kaže, svakom se može desiti. Malo me taj naš mentalitet u Somboru ponekad i nervira... /Šta najviše? – Pa jedno neverovanje u potencijale grada, jedna letargična apatična atmosfera, koliko god da se otvorite, pokušate, naravno dve godine nisu ništa u odnosu na dvadeset tri od uvođenja višestranačja ovde i u odnosu na osamnaest koliko su Demokratska stranka i demokratska Srbija vršili vlast u Somboru. I za dve godine vi ne možete ispraviti i popraviti toliko koliko za osamnaest godina oni nisu uradili, ili su malo uradili...
Ljudi su jednostavno dovedeni do ivice egzistencije pa su nezadovoljni, ogroman je broj nezaposlenih ljudi i onda imate problem da sve to pokrenete i motivišete da ljude ustvari, ubedite i da im promenite svest da je Sombor grad koji nije crpa rupa („slepo crevo, često kažu?“ – moja upadica) – Nije, nikako nije slepo crevo, znate ovde su bili predstavnici čuvene firme svetskih tehnologija iz glavnog grada Slovenije Ljubljane, koji kaže: Da, Sombor nam najviše odgovara, zato što nam je tu blizu, blizu nam je Osijek, blizu nam je Slavonika, auto-put, 60 kilometara... nije više šezdeset kilometara deonica, koja je... (skratio si je - prim aut.); – pa nije dugačko do auto-puta (mali smeh), nismo baš na samom auto-putu, ali 60 kilometara nije prepreka, nije puno...Ono što je bitno jeste da otvorimo plovostoj puteva, spajanje sa Dunavom kako bismo dobili tu mogućnost transporta Dunavom, to je dobar potencijal, jer je i najjeftiniji transport pa bismo tako bez puno napora a efektno privukli investitore.

         - Sinovi Vasilije i Aleksej najveća i jedina iskrena ljubav -

            * Da, ali najinteresantnija tema pretpostavljam: mlad si se oženio, imaš dva sina – momka (starijeg smo upravo tokom ovog razgovora upoznali). U kojoj meri je porodica bitna u tvom primeru?
            - Pa bitna je, najbitnija... Porodica je meni jako važna, i kao neki oslonac i kao neki moj mir, pogotovo tu mislim na decu, ja sam se pre tri godine razveo od supruge, ali imamo izuzetno kvaliten odnos i fenomenalno funkcionišemo, prevashodno smo fokusirani na to što treba i što je normalno na našu decu. Imamo dnevnu komunikaciju sa sinovima. Volim da provodim vreme sa njima, jednostavno oni su mi ajde da kažem, sve osim obaveze, jednostavno moja ljubav, moje zadovoljstvo, jedina iskrena i prava ljubav...
            Stariji Vasilije dakle, ima petnaest godina, pa drago mi je to što eto dođe kod mene u kabinet, uvek me pita, sad možda mi je poslao i danas sms, nisam ni gledao, „tata mogu li doći do tebe, imam slobodan čas“, a mlađi, jedanaest godina, Aleksej, ide u peti razred i on trenira fudbal, na poziciji je golmana, hehhe, više volimo da šutamo loptu, da branimo, da treniramo, dok Vasilije igra odbojku. U sportskom smo ruhu...
           
            * Oni koji te poznaju kažu da si ponekad previše temperamentan, pa koliko je sport tome zaslužan, pošto se evo dugo posvećuješ ako ne aktivno, ali rekreativno sportu?
            - Ja čak i ne znam kako me drugi ovaj... (he he he..) posmatraju, pa dobro, da li temperamentan, možda brz, energičan, da naravno nisam onako, što se kaže, baš flegmatičan, previše smiren... pa sport... volim sport, jednostavno.... /Znači, sport, tvoje „drugo ja“? – Da. Pa, bavio sam se ne aktivno sportom, ali sam skoro ceo život u sportu, rekreativno, obožavam sport, fudbal najviše, od svih sportova, evo nisam počeo da igram tenis iako je popularan kod svih političara, jer ko god uđe u politiku, krene da igra tenis, jednostavno taj sport mi ne leži, ne prija, pa eto ni tu se nisam promenio, ostao sam pri fudbalu, jer ga volim... volim da plivam, sad ću početi da vozim bicikl... to mi je sad interesantno i divim se ovoj ekipi, ljudima iz naša ova dva biciklistička kluba jer oni su iz entuzijazma – voljom su uspeli da u vrlo kratko vreme naprave sjajnu priču. Biciklizam je nešto što treba popularizovati u Somboru jer on i jeste grad biciklista, i ovo je divno imati tu bicikl-kulturu što zdušno podržavamo i lokalna samouprava i ja lično najviše, i stvarno ću da počnem da vozim bicikli...

            * A šta bi trebalo da se uradi da Sombor ponovo sutra bude grad sportskih šampiona?
            - Treba napraviti sistem kao i u svemu što treba postaviti prioritete. Godinama je Fudbalski klub Radnički iz budžeta Grada Sombora povlačio ogromna sredstva, razloge ne znam, svakako da tolika sredstva Radničkom nisu bila potrebna, Radnički je u tom momentu umesto da svoju decu forsira i da pavi jedan svoj tim a imao je dobru školu fudbala, te da sa mnogo manje para igra viši rang takmičenja, Grad je izdvajao ogromna sredstva za dovođenje igrača sa strane. Na kraju videli ste šta se desilo s Fudbalskim klubom Radnički, u suštini, mnogi sportovi koji su daleko trofejniji u Somboru od Radničkog, zbog fudbala su ostali u zapećku, mi smo to u zadnje dve godine promenili, u posebne programe stavili one koji imaju stvarne rezultate.
Prepustili smo da Sportski savez donosi odluku, dakle o dodeli sredstava odlučuju sportisti, ali suština je opet u mladima, suština je u deci, suština je u tome da bi Grad najveći deo sredstava trebalo da usmeri u decu, uz angažovanje ozbljnih stručnaka, sa završenim trenerskim školama i iskustvom od ranije, jednostavno pokušati decu skloniti sa ulice. Problem jeste kriza, problem je to što roditelji često nemaju mogućnosti da plate deci trening i na taj način nekako kao da svesno okreću glavu od svoje dece. Tu treba Grad da najviše uloži para i najveći deo iz budžeta Sportskog saveza da se usmeri na to da svako dete ako je to ikako moguće a to mnogo koša, da ima bar do nekog uzrasta. To je neka naša ideja: besplatan sport. Ja sam se uvek zalagao da to budu do uzrasta jedanaeste godine, atletika, plivanje, gimnastika, kao bazični sportovi, koji vam onda omogućavaju da se bavite bilo kojim sportom i da postanete vrhunski sportista, i možda bi Grad mogao tako da razmišlja u perspektivi.da, jednostavno omogućimo da svako dete u Somboru prođe taj period bazičnog sporta.

                                        - Partizan i hevi metal zauvek „u krvi“ -

* Za koga navijaš?
            - Partizan.

            * Hobi?
            - Pa hobi... Iskren da budem i, nemam neki hobi ovako, u neko svoje slobodno vreme, volim da čitam recimo, ajde, to bih mogao da kažem kad imam vremena, legnem i čitam. Uzmem neku knjigu pa pročitam, sad mi je koleginica naša iz Sonte poslala jednu knjigu za tinejdžere kako je ona to nazvala, njena srednja škola koja se poklapa s mojim uzrastom, Alisa, to je njena prva knjiga i sad sam juče počeo da čitam – divno, sećam se tih vremena, prosto opisuje kako ono vidim sebe u tom vremenu, vraća me u neko vreme kad sam bio tinejdžer i baš mi prija... Možda me sad nešto počelo da privlači pecanje, a moram da budem iskren – iako nemam pribor, nemam ništa, par puta sam sa drugarima otišao i sve više mi se dopada... nekad to nisam mogao ni da zamislim, pa sad možda od sve ove aktivnosti, dinamike, baš mi godi da negde se malo smirim, da sednem, jednostavno da se opustim uz vodu i gledam plovak i, nešto razmišljam čak i da malo uzmem neke opereme i da počnem da pecam...

            * Imaš li vikendicu?
            - Nemam, nemam... Pa nisam stigao, pa tek sam dve godine u mandatu (smeh... )

            * Najdraži sportista, sportistkinja?
            - Kažem, tenis ne volim, ali Novak Đoković je mislim, oličenje svega što je ne samo u sportu već i u ljudskosti jedan primer mladima kako treba... On je za mene primer. Što se tiče fudbala, mnogo dobrih igrača, Zinedin Zidan, od stanih igrača recimo, a od ovih naših, naravno neko iz Partizana.

            * A iz somborskog sporta?
            - Ivica Frgić je naravno, kao olimpijac, ostavio najveći utisak ovde... Žao mi je, imali smo rezultate i dobre dizače tegova, i sjajne rvače, ja eto lično volim fudbal, ali tu nikad ništa nismo napravili, bilo je šansi da uđemo i u Prvu ligu, ali opet su se desile neke stvari koje možda nije trebalo da se dese, pa eto stavio bih fokus na jedan kolektivni sport, na decu, ravzoj školskog sporta, i siguran sam da Sombor ima potencijal, da ima šampione, ali Sombor mora da razvija privredu koja će sve to moći da nosi. Grad to ne može da finansira, možemo dečji sport, možemo školski sport, a ne možemo profesionalni sport.

            * Koju muziku slušaš, omiljeni izvođači?
            - I dan danas volim da slušam heavy metal, Metallica naravno, kao bend, omiljen, od domaćih bendova Ekatarina Velika, njih sam uvek slušao, dok su još bili na okupu živi, u Sombor su često dolazili – sećam se kao momak...voleo sam da slušam i somborske bendove, INRI, Pergament... nekad je toga bilo mnogo, u Trećem reonu, išao sam na te koncerte, voleo sam tu muziku, tako je to neka moja muzika, u tome uživam.

            * Čujem, da devojke znaju da ne budu ravnodušne prema tebi. Kako odolevaš tim izazovima i da li si uopšte ikada odoleo?
            - Pa... jednostavno.. (mala pauza za razliku od pretežno dosadašnjeg toka razgovora jer inače govori tečno)... trenutno nemam ni vremena da razmišljam o tome niti primećujem to.
            * Stvarno, iskreno?
            - Iskreno, ne primećujem to, jednostavno fokusiram se na svoj posao, fokusiram se na svoju decu, najviše vremena mi oduzima posao i najviše vremena provodim razmišljajući o poslu. Nešto malo slobodnog vremena volim da provedem sa nekoliko drugara, ako stignem da odem na neki sport, iako sam malo otežao, pa izbegavam fudbal zbog kolena i tetive... /Fitnes voliš takođe, imaš znam i svog trenera? – Išao sam jedno vreme, jeste, ali sam onda vrlo brzo prestao jer desno koleno počelo je da me muči, imalo je ono tu neki ozbiljniji problem, kao i donji deo leđa... Morao bih malo da povedem računa o svojoj kilaži (smeh).

                        . Toplinu daju te aristokratske boje, crvenu volim najviše -

* Omiljena boja?
            - Crvena. /Zašto crvena? – Pa nije plava, „zbog SPO“, jednostavno crveno volim..  /Ljubav, zato crvena? – Možda, možda to.. nisam ni razmišljao, prosto kad vidim crveno ali evo i ova, ovako malo aristokratska... divne su da, toplinu daju te aristokratske boje...

            * Šta najrađe kupuješ u poklon tvojoj dami?
            - Cveće. Za damu, uvek cveće.

            *  Baš sam te hteo upitati sledeće pitanje, omiljeni cvet?
            -  Orhideja.

* Da li je prilika za poklon samo rođendan, imendan, nova godina ili slično, ili voliš da priređuješ iznenađenja, „običnim danom“, voliš li da obraduješ poklonom?
- Volim, volim izreći kao hvala, ali jednostavno volim da učinim ljude srećnim, ne kažem da je poklon dati nekome nešto – uvek sreća... Voleo sam nekada da „pokupim“ svu decu iz kraja sa mojim klincima i odvedem ih na bazen, onda moja bivša supruga uvek pita, pa kako možeš da povedeš svu tu tuđu decu, je l’ te to ne brine, da se nekom tamo nešto ne desi... Nikad se ništa nije desilo, jednostavno uživam u tome, ono učinio sam sreću i svojoj deci i drugoj deci jednostavno da se deca druže i volim često kad prođem gradom da vidim deca kako se igraju i nekad odem i kupim svima sladoled, i u tome uživam... Volim kao dobro delo, baku da prevedem preko puta, tako neke „sitne“ stvari, koje su običnom čoveku potrebne, nije sve u novcu, jednostavno nekim malim znakom pažnje... saslušati nekoga, nekome se naći kad mu je teško, nekome biti tu kad mu je dobro, kad mu je veselo, kad mu znači da si tu uz njih, uživam u tim stvarima i to mene čini srećnim, to me ispunjava.
           
            * Omiljeno mesto za dobar provod, u Somboru?
            - Godo, definitivno. Mislim da bi poput Godoa takvi klubovi u Somboru trebalo da niču, drago mi je i da je bašta gradske pivnice uređena, i to je nešto što je primetno u zadnje vreme, gde su ljudi počeli malo da više ulažu sredstava u enterijere i eksterijere i da jednostavno neki lokali dobijaju onako, jedan moderan izgled i da se u njima dešavaju dobre stvari... vidim da se radi i bašta Starog Slona, gde će biti fenomenalno što me raduje, kažem Godo mi je fenomenalno mesto – svaki petak, subotu, su dobre svirke, ne stižem naravno uvek sve ali, kad su baš dobri bendovi onda propratim...

            * Tvoja izreka-geslo?
            - Ko hoće nađe način, ko neće – nađe izgovor.

            * Šta te još nisam pitao?
            - Pa sve si me pitao (opet osmeh, a i kod mene izazvan).

            * Na kraju, šta bi ti mene upitao?
            - Pa evo Siniša, pre svega, kako je došlo na ideju da se formira NVO Podium? Meni je drago zbog toga jer ste već za kratko vreme uradili nekoliko dobrih stvari, drago mi je da grad uopšte ima priliku da ima ovakvu organizaciju, udruženja koja nam pomažu da u određenim stvarima budemo još bolji, efikasniji, da radimo na progresu grada?
            (Moj odgovor): - Osnovni motiv je bio, iskreno priznajući, nažalost katastrofalna privatizacija i gašenje Radio Sombora gde sam od svoje trinaeste godine neprestano radio, dakle nekih četrdesetak godina, i gde je Srpski pokret obnove prvi i ispostavilo se kasnije redak politički činilac koji je podržao da se produži taj život jedinog ovdašnjeg regionalnog elektronskog medija, no nažalost došlo je evo do gašenja kao i nekih drugih stvari u Somboru. Onda je to bio motiv, podsticaj, tipa „svako zlo ima svoje dobro“ - da sa mojim dragim prijateljima od kojih su neki evo ovde prisutni (prilikom intervjua, prim.aut), zajedno osnujemo jednu građansku civilnu organizaciju sa medijskim prefiksom, koju evo i ti lično sa svoje strane podržavaš, da idemo tim građanskim putem. Odgovor na tvoje pitanje Vlado na kojem ti se zahvaljujem, jeste u tome: Cilj nam je da Sombor dobije jedan zajednički novi i jeftiniji medij, ali istovremeno sveobuhvatni, sa internet radijom, strim medijom, internacionalizovanim web portalom i internet televizijom i mogućnošću čak i izdavanjem omladinskog časopisa. /Vlada: * Znači, isti posao koji si radio i dok si bio u Radio Somboru, uz naravno još malo-širi kontekst..? – Da, s tim što danas internet preuzima primat, pa će se Podium u temelju orijentisati na internet koji postaje sve širi, raspostranjeniji a i sve popularniji već među svim generacijama, računajući tu naravno ravnopravno našu dijasporu, od Australije do Brazila, od od Britanije do Južne Afrike, mislim da je to jedna i od tvojih premisa u radu!
            - Sjajno (Živanović), ovim sam baš oduševljen, nadovezaću se na onu moju ideju Srpskog pokreta obnove, Sombor je mnogo ljudi izgubio za zadnjih, pa ne samo zadnjih godina, nego mnogo ljudi iz Sombora je otišlo, ali napravilo negde u svetu, ili u našoj državi, sjajne karijere. Mnogo nas i je Somboraca, ja sam, po funkciji i saznao za neke ljude, i cilj Sombora jeste da te ljude okupi, ne od njih nešto traži, već jednostavno da im ukaže poštovanje, mislim da je ponos Sombora da takvi ljudi postoje koji su ovde rođeni, ponikli, jednostavno su napravili svoje uspešne karijere i mislim da tu treba prosto jedna dobra saradnja, komunikacija, mi ćemo na tome raditi, vrlo predano. Evo to će biti još jedan nivo saradnje između nas, Gradske upravo i NVO Podium kako bismo preko te mreže došli do naše dijaspore, prepoznali naše Somborce i u neko dogledno vreme ih okupili, uvažili, pokazali da ih se grad nije odrekao, da ih se seća, a oni će to sigurno svojom promocijom na mestima gde se nalaze, promocijom grada, znati da vrate.
            - Verujemo zato i u podršku novom internacionalnom internet mediju i sa dijaporom povezanom portalu Podium-Press Sombor Srbija, te probuđenom Novom Radio Somboru na internet-strim vezi.(prim aut).
– To, to, o tome pričam. (raspoloženi Živanović, potvrđuje).

                                                   ... ...

            Udruženje Podium Sombor se iskreno zahvaljuje na tome što je Vladislav Živanović najviše doprineo, kao jedan od čelnika somborske Gradske uprave a i lično, da ova civilna organizacija bude dostojno predstavljena kao pozvani reprezent Srbije na Internacionalnom danu ovotvernih vrata civilnog društva Evrope od strane domaćina u mađarskom Mohaču, 21. maja 2016.

                                                                ... ...

Bio je to, za medijsko Udruženje Podium Sombor, u našem prvom intervjuu novog ciklusa pod zbirnim nazivom - „Zbližavanja“, Vladislav Živanović, funkcioner Srpskog pokreta obnove, građanin, sportista, drug, omiljen pogotovo među mladom populacijom. Zahvaljujemo se na priči i vremenu, uz puno sreće dalje u životu i radu kao i našoj budućoj obostrano prihvaćenoj saradnji.

- Hvala i vama i puno sreće vam želim i nadam se da ćemo negde u zajedničkom radu, mislim na Grad Sombor i Udruženje Podium, napraviti neke dobre stvari, za naš grad. Svi smo na istom zadatku, mi volimo naš grad, kažem treba širiti samo dobru energiju, treba raditi jednostavno o promeni svesti građana Sombora o samom gradu, učiti ih da vole svoj grad, mogao bih da pričam o tome satima, šta treba sve i kako vidimo da može sve to da se lepo i fino postavi kako Somboru dolikuje, počev od najmlađih generacija. Ne može se baš sve „preko noći“, ali u pet, do deset godina ćemo osetiti ozbiljne pomake, jer Sombor je grad velikih potencijala, sa odličnom pozicijom, i siguran sam da će biti lider u regionu.

* Hvala Vlado!

Siniša Stričević
.