среда, 28. октобар 2015.

Posle somborskog susreta sa prijateljima-književnicima iz Tuzle i Lukavca definitivno shvatam da nam ostaje najveće bogatstvo a to su
                           
                                                              ZBLIŽAVANJA



     Dan-dva posle hepeninga još se utisci a, priznajem, i emocije, "sležu". Kada nešto organizujem ili učestvujem u organizovanju, obično unapred bivam i nervozan, znaju i najbliži saradnici i prijatelji da me kritikuju da čak izletim i u panici, priznajem, tako je... Ovoga puta, danima pre događaja, ličio sam najčešće samom sebi na mumiju, po sistemu korak napred-dva tri nazad, blokiran, pa mozak tek u kasnim noćnim ili ranim sitnim satima "proradi", neispavan. Iako sam danima znao da će se to što sam želeo najepše da bude, desiti pretposlednje oktobarske subote, gospodnje 2015, u tačno zakazanom terminu i stecištu, neki mi "pundravci" nisu davali mira ... zašto? Pa zato, što dolaze prijatelji, a ne želim da se obrukam, među njih troje, sa Nihom je uspostavljeno prijateljstvo evo ima šesta godina i već bejaše jednom u Somboru, pre četiri godine, a prethodno smo se upoznali u Zagrebu na koncertu omiljene nam muzičke dive, dok ću njih dvoje koji nam sa Nihom stižu, Majdu i Luku videti prvi put... Uf... uzbuđenje zbog događaja koji sam medijski trudio se da što valjanije najavljim, a odgovornost koja mi je uvek utoliko veća baš zato što dolaze oni koji zaslužuju najbolje... Istaknuti književnici i višestruki izdavači iz Bosne i Hercegovine nam mile, Nihad-Niho Mešić River, Majda Zukić Ribić, Branislav Lukić Luka.
    I da skratim priču (jer hvala i kolegama koji su je lepo ispričali u svojim medijima, bilo somborskim i tuzlansko-lukavskim), sad srećan mogu da kažem i sebi, nema "opuštanja"  :-) Nastavljamo zbližavanja. Lucido (Tuzla-Lukavac) i Podium (Sombor), te Dom penzionera-Gerontološki centar Sombor, Hrvatsko kulturno umetničko društvo "Vladimir Nazor", somborsko Poetsko igralište sa svojim neumornim vođom Milenkom Popićem, gošće i gosti i iz Subotice koji nas takođe jednako obradovaše, razdragana i zadovoljna lica posetilaca kojih, priznajem, i nisam očekivao u toliko velikom broju, svi na jednom mestu i u zajedničkom zagrljaju koji nam je svima toliko potreban i eto beše i biće toliko širok, širok .... čak trosatni program nakon kojeg niko nije "hteo" da ide kući... ma puno bih toga još napisao. I napisaću. Jer, Svi smo jedno. Vidim sada da nije loše naslovljen ovaj program poezije, muzike, tople reči, elegično a ponosno nas zaustavljajući sećanjima na neskrivena jugo-nostalgičarska promišljanja... Pa eto zato nas i u Tuzli i Lukavcu zauzvrat, pa opet ovamo-onamo našim daljim ljudskim hodovanjima gde god to čudesno cveće, jugoslovenčice, vazda buja, miriše i sjaji.
     Život ide dalje, naše prijateljstvo ostaje...

 





    Hvala mom saborcu iz Podiuma imenjaku Siniši što je dotrčao ni čestito se ne odmorivši sa ne baš lakog puta i obaveza iz Opatije, hvala Duški na sudomaćinstvu i potonjim lepim savetima, hvala Dexu na gitari i pesmi... :-) hvala Maji, Borisu, Basti, Ljubi, Caru, Željki, Iliji, Duletu, Srđanu, dragim mojim "domcima" Lukaču, Mati... izvinite koga sam zaboravio zato slova ostaju i naredne priče, hvala svima a o svima biće ispričano i ovde od mene, naravno.... Samo pozitivno.
                                                                                                    Siniša Stričević
 


     

Нема коментара:

Постави коментар