недеља, 06. септембар 2015.

Umesto epitafa

               U spomen na prijatelja....



Dragi naš druže, prijatelju, dragi naš Nikola,

            Lako je bilo družiti se sa Tobom. Ništa lakše i lepše od toga.
           Isto tako, ništa teže, nego sada govoriti o Tebi, kada samo fizički više nisi sa nama. Prošlo je evo pola godine, a neverica i dalje traje. Trajaće i dok je nas. Ali ono najvažnije ostaje: ostavio si nam najbolje uspomene koje produžavaju Tvoj život i posle života.
           
            Pripadao si odabranom redu uspešnih. Ne samo zato što si bio veliki sportista i čovek, već zato što si svojom jednostavnošću širio toplinu i povezivao ljude. Tvoj osmeh je svima nama značio ohrabrenje. Tvoje bodrenje da uspemo u životu i sportu davalo nam je dodatnu snagu. Mnoge naše rezultate delimo sa Tobom i zato ćemo uvek tražiti reči kako da ti na najbolji način zahvalimo na svemu.

            Saosećamo sa Tvojom Rajkom. Želimo da joj damo podršku. Vas dvoje ste bili i ostali omiljeni somborski par. Radovali smo se svakom susretu sa vama. Rajka, znaj da je Nikola uvek tu pored Tebe, a mi, Tvoji prijatelji, želimo da tebi uvek budemo oslonac.

Utehe nema, ali prijateljstvo ostaje. Zato, koliko smo tužni toliko smo ponosni što smo se družili sa jednom takvom ljudinom, kakav je Nikola Nikolaš.
Na svemu Ti  velika slava i večito hvala, druže naš !
U Somboru, 5. septembra gospodnje 2015. godine...
....................
Pokušavam da rečju ublažim neželjenu istinu a priče o Nikoli Nikolašu, sportisti, čoveku, predsedniku Društva paraplegičara Sombor... ću dodavati. Uvek uz Tebe i Rajku....
Na parastosu u povodu na šest meseci od Tvog odlaska a uvek si tu sa nama, na Velikom pravoslavnom groblju u Somboru ovo sećanje a večiti spomen na Tebe, pročitao emotivno jedan od Tvojih naslednika i prijatelja, rvač, trener, naš drugar, Igor Frgić.