недеља, 09. август 2015.

Sport: Gol plus

U čemu su šampionske tajne sportista Srbije

     Vaterpolo reprezentacija Srbije po treći put je postala sinoć (subota, 8. avgust 2015) prvak sveta, pobedom u finalu nad komšijama iz Hrvatske 11:4 u ruskom gradu Kazanju. Vaterpolisti, koji su odavno navikli na uspehe, nastavili su ovogodišnji niz osvajanja titula nakon nedavnih pobedničkih postolja mladih fudbalera i košarkašica Srbije na svetskom odnosno evropskom pobedničkom postolju nedavno.
    Sami ubedljivi rezultati na putu do pehara dovoljno govore o dominaciji na terenu, odnosno u bazenu. Ovom prilikom nameće se jedna čini mi se, posebna, nazvao bih je pojava, u onom posve pozitivnom smislu kada govorimo o dobroj energiji. Zanimljiv je način na koji srpski sportisti dolaze do pobeda. Opuštenost. Kao da se ne radi o meču za titulu, već šarmantnom nadigravanju. Smirenost. Tokom čitavog duela zadržava se pribranost i ne "gubi" se glava. Nasmejanost. To je to raspoloženje i radost, pre, tokom i posle meča: pošalice na račun drugara iz tima, duhovito na konto trenera, a međusobno poštovanje - svi kao jedan. Osećaj je da ostale reprezentacije, sa pobrojanih najvećih takmičenja gde je Srbija osvajala pomenute titule najboljih, to nisu imale, više su bile opterećene rezultatom i plasmanom, pa je "recept" spontanosti - druženja kao sestre ili braća - porodična atmosfera i naposletku, lepe i uvek fer izjave naspram rivala, uz naravno, talenat, rad i kvalitet, upotpunilo taj višak uspeha, u sportu pobednički "ekstra-profit" koji je tako morao rezultirati trijumfalno. Drugo, ono što je vezano za samu igru osim ovog bitnog "vanterenskog" socio-aspekta, jeste da takođe za razliku od većine drugih, srpski vaterpolo tim nije imao jednu-ili dve velike zvezde, nije bio opterećen imenima, niti je to iko od iskusnijih igrača "želeo", svi su disali jednako, pa se uglavnom nije ni "znalo" ko je u igri a ko bodri pokraj bazena, što je naravno poen plus a i samim igračima vrlo bitno kao jedan od oblika rasterećnja.
     Uvek ću glasati za pozitivnu energiju i ona dovodi do podijuma, podijuma života. A sportisti su u vaterpolo svetskom finalu u Kazanju dokazali šta je ustvari politika - da je to fer odnos i stisak ruke između
komšija, pa svi oni koji misle da se ozbiljnije bave politikom, krajnje je vreme da počnu da uče od sportista.
     Ovde su data dakle, samo tri poslednja primera pozitivne energije koja je dovela do svetskih i evropskih titula srpske vaterpoliste, fudbalere i košarkašice, a bilo ih je i biće ih i iz drugih sportova i svi "dolaze na red", kao i pojedinci naravno, koje već poznatom pozitivom predvodi prvi sportista i teniser sveta, Novak Đoković.
     Da se podsetimo jer svakako red je, ko je na upravo minulom vaterpolo turniru Svetskog prvenstva u vodenim sportovima Srbiju doveo do najvišeg postolja: kapiten Živko Gocić, Branislav Mitrović, Gojko Pijetlović, Andrija Prlainović, Dušan Mandić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Filip Filipović, Milan Aleksić, Stefan Mitrović, Nikola Jakšić i naravno trener i selektor, dugo veliki vaterpolo as Dejan Savić.
    Ovu pobedu posvetili su i svom dugogodišnjem drugaru iz reprezentacije, suspendovanom Nikoli Rađenu, kojeg ni jednog trena nisu zaboravili, isto tako ni navijači i kojem ću posvetiti poseban prostor.
                                                                                                          Siniša Stričević