понедељак, 10. август 2015.

Sport: Dan posle

Zatajile "estradne zvezde"




     Biću blaži nego što sam mislio. S razlogom koji bih objasnio na kraju teksta. U odnosu na sinoćno (ne)raspoloženje prilikom sada već tradicionalnog dočeka srpskih sportista - šampiona sveta, najnovijeg i ko zna kojeg već po redu, kada su vaterpolisti Srbije u pitanju, a to bez zagrade i ograde sada ispisujem u potpunosti: neraspoloženje koje se graničilo sa jedom i gotovo besom.
    Već sinoć odmah posle dočeka zlatnih srpskih vaterpolista, ovoga puta pred Skupštinom Srbije i naravno prepunim svetom, iskazao sam srditost na fejsbuk profilu. Uz već lajkove i slična mišljenja poput mojeg, a uočavam da lajkovi i kritike idu i danas nakon prospavane noći svih, ogorčenje nisam krio. Zašto? Ne mogu da verujem da nijedna "novokomponovana" - ni mislim pritom na "žanr" narodne muzike, već zvezda novijeg doba sa vrle srpske estradne scene, nije se udostojila da svojim umećem, glasovnim veštinama, vele-važnom pojavom, "iskustvima" u stvaranju ambijenta, podigne atmosferu! Nijednog niti popularnog nardonjaka niti zabavnjaka, ni grupe. Neću ni da pomislim na eventualno traženje ili očekivanje "honorara" od istih - u ovakvim zlatnim zgodama trčeći i na megafon ako treba, pevaju. 
    Odgovor su dakle dali sami: Pa i nema ih više: zvezda sa mikrofonom. Sami su eto, dali odgovor na to pitanje. Svojim nedolaskom, odsustvom, nedostatkom i mere dobrog ukusa, pa makar i ništa ne otpevali, samo da su pružili ruku i toliko čestitali zlatnim momcima zbog kojih se zna za Srbiju preko čitavog sveta. Pa i oni su "javne ličnosti" te velike estradne zvezde. Da ne zvuči ovo sad ironično jer takav zapravo nisam, ironična je situacija. Istinske zvezde jesu ustvari sportisti. Ne samo svojim postignućima, nego i ponašanjem, skromnošću, nenametljivošću, one i oni - sa zlatnim medaljama oko vrata, naši su susedi, prve komšije, vrata do vrata. Nekad su to bili što se muzike i estrade tiče, Đorđe Marjanović i Lola Novaković, živi nam bili još dugo, ali novi Đorđe ili Lola teško da će se što se popularne muzike tiče, skoro roditi i ponoviti. Sportisti spasavaju čast ugleda javnih ličnosti. E zato neću da budem "grub" ili drzak prema "estradnim umetnicima". Jer jednostavno ih nema - pa kako da u Srbiji uopšte i ima zato, nekada popularnih festivala kad već godinama ne postoji neko ko će da peva i uopšte učestvuje na njima. Zato su tu sportisti kao osvetljenje obraza svake pozitivne energije u maloj i napaćenoj ali velikoj sportskoj zemlji, sili.
   I tako ostaju naslovi, u stilu, Hiljade ljudi na dočeku vaterpolista - a nijedne "estradne zvezde". Na čast im. I to je razlog što sam blaži nego što sam mislio, nisu zaslužile, jer ponovimo, ustvari i ne postoje.Zvezde ostaju na nebu i u sportu.


                      Siniša Stričević


Нема коментара:

Постави коментар