петак, 24. јул 2015.

Posekoše srpsku svetinju

     Gde će im duša? Prvo pitanje koje se nameće. Bez obzira na egzekutore i njihove obzire, a one koji su dali na izvršenje da se tako šta učini jednom starom srpskom selu poštenih i vrednih pregalaca, jednom narodu, jednom brdovitom Balkanu u kojem jedna iovako bremenita, ekonomski i kako god, opustošena Srbija, ostade i to u sred mrkle noći, 23. jula gospodnje 2015, bez jednog od svojih najvećih blagodatnih ponosa, Starog Hrasta, tim njegovim uzvišenim Imenom i Prezimenom.
   Nisu eto vredela ni brojna upozorenja građanskih inicijativa, kulminirala baš na ovogodišnji Vidovdan, 28. juna sveopštom peticijom u skoro svim srpskim gradovima, da se Svetinja koja je ustvari Zapis, a što znači da nije obično drvo već osveštan Hrast, po definiciji čuvar naroda i zemlje, poseče jednim potezom. Ovaj živi spomenik kulture i svedočanstvo jednog naroda i zemlje, bio je veoma bitan srpskom življu kao neprocenjivo kulturno nasleđe kojem se divio i svet a da oni koji su zaduženi i odgovorni za to - očekivalo se da pobrinu osim ostalog i o još jednom, ovom srpskom brendu. Važan je bio stari hrast srpskom narodu i zato što je sačuvan od ranijih, vekovnih stranih okupacija. Više puta je javnost lane bila (dez)informisana kako je hrast "bolestan" pa eto, ako nije pao od starosti i "truleži", pao je od sekire. Ovaj čin se naposletku ili početku-svejedno, pravda time što je baš taj velelepni stari hrast stojao isprečen "na putu" - autoputa "Koridora 11". Baš On? Pa zar nije Srbija toliko velika da se mogao zaobići i postati-ostati taj hrast i trend i brend i svratište turista, svih putnika-namernika, kao i desetinama godina ranije, a za svog najverovatnije čak osam vekova postojanja, kao jedno od najstarijih gorostasa prirode u Evropi, svekoliki potencijal za Srbiju.
  Ovako, Starog hrasta više nema a mogla je ova svetinja-miljenik dakle, ističu meštani sela Savinac u opštini Gornji Milanovac, svakako da bude zaobiđena tokom predviđene izgradnje puta; no - On će nakon što posle skoro dvočasovne borbe sa sekirama na kraju nije odoleo i velikim praskom odzvonio o tle kojim je svojom 40 metara raskošnjom krošnjom, obimom 7,5 metara i površine 4 ara, eto vekovima bio smiraj duše i jutarnje ogledalo ponosa, običnog naroda titraj, te će ostati da živi ipak samo u nostalgičnim sećanjima.


                                                                                                               Siniša Stričević