петак, 31. јул 2015.

Nije lepo ono što je lepo, već je lepo ono što nam se sviđa

     Poslužio sam se u naslovu ovom italijanskom poslovicom, inače mojim omiljenim aforizmom, u temi koja rekao bih nema ni svoj početak ni kraj - kada govorimo o lepoti. Dok je sveta i veka, pojam lepog je u fokusu interesovanja bilo naučnika, javnih poslenika ili "običnog" čoveka. Postoji li uopšte definicija lepote?
     U filozofiji, lepota je jedna od temeljnih kategorija, kojima se poimaju suštinska svojstva bića. Pokušavao sam da pronađem preciznije odrednice o lepoti, ali su one prilično šture, konstatujem s razlogom i opravdano a odmah ću reći zašto tako mislim. Pre toga, da kažem ono što sam u internet enciklopediji pronašao, da je lepota estetska kategorija koja tradicionalno označava savršenstvo sklada a u običnom govoru, lepotom se najčešće naziva svojstvo osobe, predmeta ili ideje koje nas ispunjava osećajem prijatnosti. I to bi uglavnom bilo sve. Upravo zbog ovako širokih i ni malo smelo datih, ili bolje rečeno - uopštenih pojašnjenja ka pojmu lepote, htedoh dakle prethodno napisati, da je ona toliko relativna a sveobuhvatna pa ne znam da li bih pogrešio kada bismo ponudili još jednu konstataciju, da koliko je živih bića na ovoj planeti, toliko ima lepota; svako svoju lepotu vidi, jer: Lepota je u očima posmatrača. Tako, u istoriji filozofije fenomen lepote pokušavao se protumačiti na razne načine, a meni odavno u ušima "zvoni" Platonova izreka u kojoj on lepotu shvata kao manifestaciju dobrote.
    Ne prođe dan, verovatno često ni sami "ne brojimo" koliko, a da ne kažemo i više puta, kako je "nešto" lepo. Ništa lepše od toga odnosno takvih izjava. Zato bih pomenuo i jednu od mudrosti velikog Ive Andrića, koji zaključuje da je vrednost lepote u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž, kaže nobelovac.
    Svakako, neiscrpna tema i, bolje da je tako. Jedan od dakle, nebrojenih razloga zašto se njome valja baviti, svakodnevno a ne stizati do odgovora iako je ona uvek tu, jer sve je lepše - sa lepotom. I naravno, lepota ne zna za starosnu dob, za nju vreme ne postoji. To nalazim da je izvesno.
                                                                                                   









                                                                                                                                                                                           Siniša Stričević
    

Нема коментара:

Постави коментар