уторак, 28. јул 2015.

Juče danas sutra

Svako sećanje u meni jednako se slilo
i sve što se sprema ko da već je bilo...
Neki zvon gitare u daljini čujem
da l' to s tvojom dušom u beskraj putujem.

Juče danas sutra
sve što je lepo potraje
za sva nova jutra
ipak ljubav ostaje.

Jača je od svega
suze zna da briše sve
u magli, iza brega
ona čuva reči dve
volim te.

U tvome oku vidim opet biser sa dna mora
ništa taj sjaj ne može promeniti...
Umorne sad miluje nas nova zora
samo jedna staza lutanja će smeniti.

Juče danas sutra
sve što je lepo potraje
za sva nova jutra
ipak ljubav ostaje.

Jača je od svega
suze zna da briše sve
u magli, iza brega
ona čuva reči dve
volim te.

...

     Zašto sam, posle kraćeg razmišljanja odlučio da umesto uobičajenog posta ili članka, objavim u blogu ovom prilikom, pesmu. Malo promene radi, poezija nikom ništa "ne kvari", a učinilo mi se da ova pesma koju sam napisao u aprilu prošle godine, ima svoju aktuelnost bez obzira kada biva (i ponovo) objavljena ili pročitana (izvedena) a osim toga i simboličnog je naslova Juče danas sutra, što nekako "ide" uz naziv bloga Svakodnevna zapažanja. Pa život je pesma i obrnuto, sa svim svojim ritmovima i harmonijom, bojama i raspoloženjima, radostima i tugama, uz ono dobro poznato pravilo, sedam nota - sto divota. Juče pamtimo kako bi nam danas to naše sutra izgledalo još jasnije... A na današnji dan se baš zaokružuje sedmi dan to jest prva nedelja bloga i zadovoljan sam odzivom i hvala vam na čitanju i pažnji.... zato, nastavljam uz vas, samo pozitivno, zahvaljujem se još jednom na samopouzdanju želeći da ono bude uzajamno i pre svega, hvala na druženju koje je rekao bih, suština svega. I sve uz zagrljaj, kao što i pesmom (rečju) želim da poručim, ilustrujući to i sa nekoliko fotografija kojih je kada je zagrljaj u pitanju, hvala Bogu, najviše a tako treba i tako mora da ostane, kao sveto pravilo...

                                                                                                              Siniša Stričević